Христос воскресе – Χριστός Ανέστη!

Αινείτε τον Θεόν, 150ος ψαλμός, Sve što diše neka hvali Gospoda (video).

Αινείτε τον Θεόν εν τοις αγίοις αυτού·

αινείτε αυτόν εν στερεώματι της δυνάμεως αυτού.

Αινείτε αυτόν επί ταις δυναστείαις αυτού·

αινείτε αυτόν κατά το πλήθος της μεγαλωσύνης αυτού.

СВЕТОГОРСКО ЉЕКОВИТО БИЉЕ ЗА ХРОНИЧНА ОБОЉЕЊА

Achillea millefolium

Ексклузивно за agioritikovima.gr: ВАТОПЕДСКИ ИГУМАН АРХИМ. ЈЕФРЕМ И ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА У ВИТЕРБУ Г. РОБЕРТО МИЋИНИЛИ

У недељу, 31. Октобра, на празник Св. Апостола Луке (који је, као што је познато, био између осталог и љекар) у манастиру Ватопед на Светој Гори је освештан и званично отворен Центар за истраживање и изучавање љековитог биља, који ће радити у овом манастиру у сарадњи са стручњацима са италијанских. На отварању су се нашли осимигумана ватопедског архимандрита Јефрема и братије и професор Универзитета у Витербу (недалеко од Рима) г. Роберто Мицилини и професор Универзитета у Риму г. Марко Сарандреа.

Methodios Visit at Vatopedi – Нови Игуман Хиландара у манастиру Ватопеду

A warm official welcome was extended to the new Abbot of the Holy Patriarchal and Stavropegic Monastery of Hilandari of Mount Athos, Most Holy Archimandrite Methodios, by the brotherhood of Vatopedi.

Elder Methodios is visiting the Great and Holy Monastery of Vatopedi for the first time since he assumed his new office. He arrived at the monastery to attend the feast of the Holy Belt of the Most Holy Theotokos, which begins with an all night vigil on the eve of the 12^th until noon the 13^th of September. read more…

Άγιος Μεγαλομάρτυς Λάζαρος ηγεμόνας της Σερβίας (1329 – 1389)

Ο άγιος Λάζαρος, βασιλεύς της Σερβίας. Τοιχογραφία από το ναό της Αναλήψεως του Σωτήρος του καθίσματος του Αγίου Βασιλείου της Ι.Μονής Χιλανδαρίου.

Ο άγιος Λάζαρος γεννήθηκε στο χωριό Πρίλεπετς της Σερβίας το 1329 και από μικρός έδειχνε τόσο πολλά προσόντα, ώστε κίνησε την προσοχή του κράλη Στεφάνου Δουσάν, ο όποιος τον εισήγαγε στο παλάτι του στα Σκόπια, όπου και κέρδισε την εκτίμηση όλων με την χρηστότητα, τον ηρωϊσμό και την ευσέβεια του. Ενυμφεύθη μία συγγενή του τσάρου, την άγια Μίλιτσα (19 Ιουλίου), με την οποία απέκτησε πέντε θυγατέρες και τρεις γιους.

A Serbian Christmas Song – lyrics by St. Nikolai Velimirovich

Andjeli Pevaju

Noć prekrasna i noć tija,

nad pećinom zvezda sija,

u pećini mati spi,

nad Isusom andjel bdi.

Ο Γέροντας Εφραίμ μιλά για τον μακαριστό Πατριάρχη Σερβίας Παύλο

Μεταφορά του αντίγραφου της θαυματουργού εικόνας Παναγίας Τριχερούσας στον ναό του Αγίου Σάββα στο Vračar του Βελιγραδίου.

Ο Καθηγούμενος της Ιεράς Μονής Βατοπαιδίου, Γέροντας Εφραίμ, στις 7 Ιουνίου 1997 ως εκπρόσωπος του Αγίου Όρους μετέφερε ένα αντίγραφο της θαυματουργού εικόνας Παναγίας Τριχερούσης της Ιεράς Μονής Χιλανδαρίου στον ιερό ναό του Αγίου Σάββα στο Vračar του Βελιγραδίου (έναν από τους μεγαλυτέρους ναούς των Βαλκανίων) κατόπιν προσκλήσεως της Ιεράς Συνόδου του Πατριαρχείου Σερβίας. Κατά την επίσκεψή του αυτή είχε την ευκαιρία να συναντηθεί και να συνομιλήσει αρκετές φορές με τον μακαριστό Πατριάρχη Σερβίας κ.κ. Παύλο.

Σε μία από τις συνομιλίες αυτές ο Πατριάρχης είχε αναφέρει στον Γέροντα Εφραίμ ότι

Επικήδειος Λόγος του Οικουμενικού Πατριάρχου κ.κ. Βαρθολομαίου Α’, κατά την εξόδιο ακολουθία του Πατριάρχου Σερβίας, Κυρού Παύλου

[Μακαριώτατοι,] Ιερώτατοι και Θεοφιλέστατοι άγιοι Αδελφοί,
[Εξοχώτατε κύριε Πρόεδρε της Σερβικής Δημοκρατίας]
[Εξοχώτατε κύριε Πρωθυπουργέ],
[Υψηλότατοι]
Εξοχώτατοι Αρχοντες,
Ευλογημένα τέκνα της Εκκλησίας!

«Εγήρασεν Ιωδαέ πλήρης ημερών και ετελεύτησεν»! Ο Αγιώτατος Αρχιεπίσκοπος Πεκίου, Μητροπολίτης Βελιγραδίου και Καρλοβιτσίου και Πατριάρχης Σερβίας, ο πολυφίλητος ημίν και σεπτός Αδελφός και

DEČAK I MONAH – nastavak

Bio je sumrak. U svoj svojoj iznemoglosti prošaputao sam: “Gospode pomiluj i spasi”…I kao Božijim promislom poslat pojavio se preda mnom starac, duge sede brade u crnoj mantiji. Nisam mogao čuti šta govori…ali i danas pamtim oči tako tople, blage i njegov ohrabrujući osmeh. Znao sam da ću preživeti brodolom.

Probudio sam se u strahu. Slike moje dugočasovne borbe sa pobesnelim morem bile su mi još uvek pred očima. No zraci toplog sunca padali su mi na lice i vraćali me u stvarnost. Koliko dana je prošlo od mog otisnuća na pučinu? Ležao sam na slamenoj asuri, pred trošnom daščarom licem okrenut prema plavom moru koje se prostiralo u daljini. I samo što sam pokušao da se pridignem na ruke i oslonim na još umorne noge osetio sam ruku na svom ramenu i blagi pozdrav: “Pomaže Bog momče…sad sedi, sedi… još će ti trebati odmora.”

Susreo sam se sa poznatim očima…plavim kao pučina mora u daljini. Zaustio sam da pitam gde i kako sam se našao na obali ali tihi glas već je mi je davao odgovor:” Poželi čovek da se otisne na daleku pučinu i da krene u životnu avanturu…ali na pučnini nas najčešće dočekaju opasne morske zveri. Nepromišljen čovek može lako da nastrada. Našao sam te na obali, mokrog do gole kože i nepomičnog. Samo čudom Božijim si izbegao oštre stene i sigurnu smrt. Od kuda dolaziš…?”

Opširnije…

Serbian song for Theotokos – Σερβικό τραγούδι για την Παναγία

Vodpod videos no longer available.

more about «Serbian song for Theotokos«, posted with vodpod

 

 

PASTIRSKA POSETA OBALI SLONOVAČE I SIJERA LEONEU NJEGOVOG PREOSVEŠTENSTVA DAMASKINA, EPISKOPA GANE

Njegovo Preosveštenstvo g. Damaskin, Episkop Gane, tokom meseca juna boravio je u pastirskoj poseti Pravoslavnoj crkvi Obale Slonovače i misionarskom odeljenju u Sijera Leoneu pod njegovom nadležnošću. Episkop je preneo očinski blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha aleksandrijskog i cele Afrike g. Teodora II ; i zamolio je verujuće iz obe zemlje da se drže Pravoslavne vere i njenog učenja.

Старац Јосиф Ватопедски – Живи свједок Живога Бога (4)

Старац Јосиф Ватопедски (3)

Старац Јосиф Ватопедски – Живи свједок Живога Бога (3)

Старац Јосиф Ватопедски (2)

Ово је само неколико капљица у океану чуда које је старац творио још за живота.

И поред свега овога, старац је успио да остане скривен за многе. Тек што би се негдје пројавила његова светост, он би нестајао. Желио је да буде скривен од очију овог свијета, и Господ му је то и даривао.

Старац је веома љубио нас Србе! Кад год би чуо да му је дошао неки Србин у келију, лице би му просто заблистало. И одмах би почињао да говори о о. Јустину Поповићу, кога је изузетно волио и цијенио. Више пута нам је говорио: „Оно што је Свети Сава био за Србе у своје вријеме, то је о. Јустин био у наше вријеме! Свети Сава и Свети Јустин су два највећа стуба Српске Цркве!“ А једном ми је чак рекао: „ Ах, тај о, Јустин!!! То је један духовни гигант! Ја га нисам лично упознао, али сам га упознао кроз молитву и кроз његове књиге! Знаш, након мог старца Јосифа (Исихасте), ја за свог духовног оца сматрам о. Јустина!“ Волио је веома и ученике о. Јустина, наше угледне епископе. Увијек је подстицао све који су му долазили, било да су монаси, свештеници или мирјани, да не заборављамо своју отаџбину, да не заборављамо примјер који су нам дали Свети Сава, Свети Симеон, и о. Јустин, и толико других Светих из нашег рода! Молио нас је да чувамо светоотачка предања, да будемо, као што је говорио, „близу Светих Отаца“, чувајући оно што су нам они у Цркви предали! Говорио је са радошћу и поносом како смо ми Срби и Јелини кроз историју увијек имали љубав једни према другима! Радовао се највише када би му говорили о томе како се Христос враћа у душе Срба, како се манастири пуне, како се народ све више враћа Цркви и Богу! Увијек, а нарочито за вријеме ратова код нас, много се молио и плакао за наш народ! С обзиром да је старац потицао са многострадалног Кипра, много га је болило и страдање нашег народа. Старац Јосиф је био, заиста, један искрени пријатељ Срба.

Старац Јосиф Ватопедски – Живи свједок Живога Бога (2)

Старац Јосиф Ватопедски (1)

Почетак живота у Ватопеду био је веома тежак. У мају 1990. године  бива устоличен за игумана архимандрит Јефрем, из братства старца Јосифа. И ето, након двадесетак година, игумана Јефрем и старац Јосиф, благодаћу Божијом, обновили су већину манастирског комплекса, али што је најважније, обновили су монаштво! Данас манастир има више од стотину монаха. Братство живи веома веома интензивним духовним животом, са дугачким и предивним богослужењима, честим свеноћним бдењима, непрестаном молитвом, и веома честим причешћивањем.  

Старац Јосиф пред капијом манастира Ватопед, првих година живота у њему.

Opširnije

Старац Јосиф Ватопедски – Живи свједок Живога Бога (1)

Да би племените успомене и у будућности постојале

као блистави путокази духовне историје,

оне се морају записати.

(Почетак житија Преподобног Јосифа Исихасте,

које је написао блаженопочивши

старац Јосиф Ватопедски, његово чадо)

Дана 1. јула 2009. године, упокојио се старац Јосиф Ватопедски. С обзиром да смо и ми духовни пород старчев, осјећамо потребу да широј јавности кажемо неколико ријечи о овом светом човјеку, на корист и укрјепљење свих.

Старац Јосиф Ватопедски рођен је 1. јула 1921. године, на Кипру. Његова мајка, која је у то време била у седмом мјесецу трудноће, отишла је на дан Светих Бесребреника у манастир њима посвећен, да се поклони. Ненадно, ту у манастиру се и породила. Изгледало је као да је дијете мртворођено. Међутим, установили су да је дијете живо, и одлучили да га одмах крсте. На Светом крштењу дјечак је добио име Сократис.

Када је младом Сократису било петнаест година, одлучио је да отпутује за Америку, гдје су његова старија браћа већ радила, и да им се придружи. Припремио је пасош, визу, и све што је било потребно. Али, прије него отпутује, зажелио је да оде у чувени манастир Ставровуни (на Кипру) да се поклони и затражи благослов Божији за пут. Са доласком у манастир, његов живот заувијек се промијенио. Манастирски комплекс, свете иконе и древне фреске, предио у коме се манастир налазио, али више од свега – живот монаха, оставили су на младог Сократиса тако снажан утисак, да је узео пасош и визу и поцијепао их, чврсто решен да остане у манастиру и служи Господу своме заувијек. Након неког времена проведеног у манастиру Ставровуни, духовник манастира, о. Кипријан, послао га је на Свету Гору, ради бољег духовног напредовања.

NE SUDITE (Σέρβικα, Serbian)

 
IN ENGLISH

Dragi moji, neka ove reči Gospoda našega Isusa Hrista budu zakon u našem životu… » Ne sudite!» izgleda laka zapovest. Laka, jer kada bismo je analizirali sa pažnjom, moguće je zakljuciti da je lako izbeći osude. Lako je zaštiti dušu našu i naša usta od nje. Osuda nije u nama začeta od rođenja i nije deo naše duše. To je nešto spoljašnje, posebno kada se ne začinje iz mržnje i netrpeljivosti, nego iz naše uobičajene navike da uvek pričamo o nekom drugome.

U stvarnosti, osuda je težak greh. Na žalost, lako se širi. Osudu susrećemo svuda. To je kao zagađeni vazduh koji mi svakodnevno udišemo. To je toliko uobičajena pojava da se može reći da je postala normalna za čoveka. «Ništa ne pričinjava čoveku veće zadovoljstvo, nego da osuđuje druge», kaže Sveti Gregorije Bogoslov. Upravo zbog lakog širenja osude, teško je boriti se protiv nje. Teško je boriti se protiv ovog greha, a još je teže ispunjavati Božju zapovest koja glasi: «Ne sudite!»

Niko ne može osporiti ovo tužno stanje u nama, ali ni jedna osoba zdravih razmišlja ne može tvrditi da je osuda opravdavajića. Teško nama ako, kao etičko merilo za vodjenje ipravnog zivota, mi uzimamo za primer neuredan život drugih. Naša savest, bez obzira koliko zaslepljena zbunjujućim i neurednim stanjem društva, pobuniće se i osudiće osudu. Zavapiće naša savest da našim životima ne treba da vladaju glas i navike sveta, već ona-savest, koja u konačnoj analizi jeste glas Božiji. Zbog toga svaki čovek, bez obzira koliko daleko otišao u osudu, smatra «Ne sudite!» važnom i ispravnom Božijom zapovešcu.

SVAKODNEVNA DUHOVNOST: Zahvalnost u srcu (Σέρβικα,Serbian)

IN ENGLISH

Sveti Apostol Pavle u Prvoj Poslanici Korićanima kaže: «Blagodarim neprestano Bogu mojemu za vas, na blagodati Božijoj koja vam je data u Hristu Isusu» (Kor.1:4). Beleška u našem pravoslavnom priručniku, koja objašnjava ovaj Biblijski citat kaže: «Ništa nije toliko drago Bogu kao naša zahvalnost za Njegovu milost prema nama i bližnjem našem.»

Ova kratka napomena veoma je važna, jer nam objašnjava da zahvalnost srca rađa ljubav i pokazuje nam put ka Gospodu. Kada počnemo da osećamo Božiju ljubav,upećemo da osetimo i prepoznamo pozitivne promene u nama. Bog koji je stvorio svemir( tj. nešto iz ničega) dao je život svemu, pa i nama. Mi postojimo po promislu Njegovom. Kao naš Stvoritelj, Bog nam daje sve neophodno za životnu radost i zadovoljstvo. Međutim, On nas ninašta ne prisiljava.Mi imamo potpunu slobodu da govorimo, radimo, samostalno mislimo…On hoće da mi imamo tu slobodu i On nam je ne uskraćuje čak i ako se odlučimo da ga se odrekenemo.

Bog hoće da ga mi ljubimo,ali da ljubimo i bližnjega svog. Bog zna da ljubav prema Njemu i bližnjem našem jeste ključ unutrašnjeg mira. Ta ljubav je temelj za život ispunjen radošću; život bez briga i strahova. Da bismo to ostvarili, Gospod od nas traži samo jednu žrtvu, a to je da uzmemo krst naš i da ga sledimo. «Ako hoće ko zamnom ići, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i zamnom neka ide. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga, a ako ko izgubi život svoj mene radi, naći će ga»(Mat.16:24-25). Ova zapovest znači da pratimo Gospoda i da se neprestano borimo protiv naših grešnih sklonosti, kako bismo živeli u radosti i miru. Uprkos činjenici da je On naš Stvoritelj, Gospod je sebe prineo kao žrtvu, da bi otkupio grehe koje smo mi počinili onda kada smo ga se odrekli. Gospod je pretrpeo raspeće i smrt na Krstu da bi nas izbavio, da bismo pobedili greh i da bismo naše živote ponovo usmerili ka Njemu.

STARAC JOSIF ISIHAST : O strpljenju i izdržljivosti (Σέρβικα, Serbian)

In English

Četrdeseto pismo

Bog uvek pomaže. On uvek dolazi na vreme, ali je potrebno strpljenje. Dođite moja dobra i ljubljena sestro. Dođite i ja ću odagnati Vašu tugu ponovo. Dođite i mi ćemo hvaliti Boga slatkim glasom našeg srca, pesmom ispevanom usnama našim, rečima koje odzvanjaju duboko u nama:»Blagosiljaj Gospoda, o dušo moja, i neka sve što je u meni hvali Njegovo sveto ime.»

SVETOGORAC STARAC PAJSIJE: O starom kalendaru (Σερβικά, Serbian)

IN ENGLISH

Ελληνικά – In Greek

Starac Pajsije bio je mnogo zabrinut zbog promene kalendara u Grčkoj. Bio je zabrinut zbog mnogih problema koje je ova promena uzrokovala i molio se za njihovo rešenje. Bio je jako zabrinut zbog grupa koje su oformili «starokalendaraci» i koje su delovale samostalno bez blagoslova pravoslavnog Patrijarha i bez zajedništva sa lokalnim pravoslavnim Crkvama. Neke od tih grupa bile su oformljene i u Atini i Solunu. Međutim, ponovo su se ujedinile sa Grčkom Crkvom zalaganjem starca Pajsija. Starac je govorio: «Bilo bi dobro da ove kalendarske razlike ne postoje, ali uzrok njihovog nastanka nije ni Crkva, ni vera.» Na prigovore da je izmene u kalendaru izvršio papa, starac je govorio:» Novi kalendar je napravio papa, ali Stari kalendar je napravio idolopoklonik,» misleći na Julija Cezara.

Kako bismo razumeli starčeve stavove po ovom pitanju, navešćemo sledeći događaj: Jedan pravoslavni hrišćanin Grčkog porekla živeo je sa svojom porodicom u Americi dugi niz godina. Imao je vrlo ozbiljan problem. On je bio «zilot» tj. starokalendarac, dok su njegova žena i deca sledili Novi kalendar. «Više nismo mogli ni praznike da proslavimo zajedno. Oni su slavili Božić onda kada sam ja slavio Svetog Spiridona. Kada sam ja slavio Božić oni su slavili Svetog Jovana. Ali to je bio naš najmanji problem. Najgore od svega bilo je «učenje» da su novokalendarci jeretici i da će biti osuđeni.

KO JE STARAC? (Σερβικά, Serbian)

Sv. Ambrozije Optinski

IN ENGLISH

Starac, na grčkom Geron, ne mora biti star godinama, ali je mudar u svom iskustvu. On zna Božanske istine i blagosloven je od Gospoda «očinstvom u duhu» tj, darom da rukovodi druge na putu poznanja Istine. Ono što on nudi svojoj duhovnoj deci nisu prvenstveno moralane pouke i pravila života, nego jedna lična duhovna veza. «Starac» kaže Dostojevski, «je onaj koji uzima tvoju dušu i tvoju volju u svoju sopstvenu.» Učenici Oca Zaharije znali su da za njega kažu: «to je kao da je on imao naša srca u svojim rukama.»  More….

KAKO ODGAJITI SVECA? (Σερβικά, Serbian)

IN ENGLISH

Većina nas bila bi presrećna da odgaji dete koje će biti i ostati pravi vernik. To nije uvek lak posao i svaki roditelj koji uspe u tome, trebalo bi da se mnogo raduje. Ne postoji metod koji bi nam pomogao da to ostvarimo, jer je to dato po Božijoj promisli i milosti.

Međutim, čitajući spise Svetog Siluana i priče o njegovom ocu ostao sam zadivljen. Čini se da najosnovnije duhovne lekcije on nije sticao od Starca nego od jednostavnog seljaka koji je posedovao veru sveca-seljaka koji je bio njegov otac.

Evo primera:

«Nemojmo biti tužni zbog gubitka zemaljskih dobara, takvi gubici su nevažni. Moj otac naučio me je ovome u najranijem detinjstvu. Kada bi se neka šteta dogodila u kući, on je uvek ostajao smiren. Kada je našu kuću zahvatio požar i kada su komšije povikale:

«Ivane Petoviču, gori ti kuća!» on je odgovorio: «Uz Božju pomoć ponovo ću je sagraditi.»

Ιουστίνος Πόποβιτς – Justin Popović – Јустин Поповић +25 Μαρ 1979

Εορτασμοί για τον αββά Ιουστίνο στη Μονή Τσέλιε.

Στις 7 Απριλίου (25 Μαρτίου με το παλαιό ημερολόγιο) γίνονται εορτασμοί προς τιμή και μνήμη του Γέροντος Ιουστίνου Πόποβιτς στη Μονή Τσέλιε στην Σερβία για την επέτειο των 30 χρόνων από την κοίμησή του. Στη Μονή Τσέλιε βρίσκεται ο τάφος του, όπου με τις πρεσβείες του έχουν γίνει και πολλά θαύματα. Να σας θυμίσουμε ότι ο χαρισματούχος αυτός Γέροντας της Σερβικής Εκκλησίας γεννήθηκε και κοιμήθηκε την ημέρα του Ευαγγελισμού. Στους εορτασμούς θα παρευρίσκονται πολλοί ιεράρχες της Εκκλησίας της Σερβίας. Ελπίζουμε ότι σύντομα θα καταταγεί και επίσημα στο Αγιολόγιο της Ορθόδοξης Εκκλησίας.
Στο video μπορείτε να δείτε κάποια πολύ ωραίες εικόνες από στιγμές της ζωής του. Οι ύμνοι που συνοδεύουν τις εικόνες έχουν αποδοθεί από τη Χορωδία των Πατέρων της Μονής Kovilj.

Justin Popović (Σερβικά, Serbian)

 

Justin Popović (1894-1979) je bio arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik. Blagoje Popović, potonji otac Justin, je rođen u Vranju 6. aprila (25. marta po starom kalendaru) 1894. godine od oca Spiridona i majke Anastasije. Familija Popovića je kroz generacije bila sveštenička, jedino je Blagojev otac Spiridon bio samo crkvenjak. Blagoje je bio najmlađe dete, a imao je starijeg brata Stojadina i sestru Stojnu.